IPPER Organizacija

Šta je bolest zavisnosti?

Bolest zavisnosti se često smatra kao posledica razmaženosti, nedostatka discipline i samokontrole, čak i ljudski hir. Od bolesne osobe se paradoksalno očekuje da se „trgne“, probudi, uozbilji, pomogne sama sebi.

Bolesti zavisnosti su bolesti kao i mnoge druge bolesti, sa svojim karakterističnim simptomima i fazama, ali za razliku od drugih bolesti odlikuje ih upravo nedostatak kontrole i karakteristično nepostojanje čvrste želje osobe da se od bolesti izleči.

Specifičnost bolesti zavisnosti je da osoba više nema kontrolu nad svojim ponašanjem, te je besmisleno tražiti od nje da tu kontrolu uspostavi. Motivacija za lečenje bolesti zavisnosti je više od pola obavljenog posla, ali po samoj prirodi bolesti baš ona nedostaje.

PROVERITE DA LI STE ZAVISNI

Zavisnost od određene supstance/objekata ili ponašanja se može ustanoviti ako su prisutna bar tri od sledećih indikatora u poslednjih šest meseci:

  1. Jaka želja, žudnja za određenom supstancom /stvari/ radnjom;
  2. Teškoće u kontroli uzimanja supstance/ponašanja, nemogućnost kontrole koja se odnosi na započinjanje aktivnosti (uzimanja supstance), određivanje nivoa i frekvence
  3. Javljanje reakcije ili određenih simptoma usled nedostatka supstance ili usled njenog smanjenja (fizički simptomi krize ili izbegavanje da se uopšte dođe u situaciju krize (neprekidno korišćenje određene supstance ili sličnih supstanci kao zamena)
  4. Postojanje tolerancije (ista doza supstance više ne izaziva isti efekat, pa se mora povećavati doza da bi se postiglo željeno stanje)
  5. Zapostavljanje drugih zadovoljstava i interesovanja u životu i preokupacija sa određenom supstancom / ponašanjem i slično. Veliki utrošak vremena na date aktivnosti vezane za supstancu
  6. Nastavljanje sa korišćenjem supstance / određenog ponašanja uprkos jasnim indikacijama da određena supstanca ima štetne posledice po fizičko, psihičko stanje osobe ili njenu okolinu.

Hemijske zavisnosti

Screen Shot 2016-04-04 at 15.20.46

Alkoholizam

Obično se pod prihvatljivom upotrebom alkohola smatra kada osoba pije regularno, ali se ne napije i ne pokazuje znake adikcije, tj. zavisnosti. Ljudi obično smatraju da je neko alkoholičar ako puno pije, što ne mora uopšte biti slučaj. Alkoholizam kao i druge bolesti zavisnosti odlikuje nemogućnost kontrole, a ne sama količina pića (Alberta Alcohol and Drug Abuse Commission, 2000). Vrlo često, alkoholičari piju, ali se ni ne napiju.

Teško je odrediti granicu u kojoj piće ne predstavlja rizik po fizička oštećenja organizma. Istraživanja se slažu da 3 pića dnevno izazivaju trajne promene u mozgu i drugim organima. Osim opasnosti koje donosi redovna upotreba, poseban rizik predstavlja i povremeno napijanje. Ako se uporede 2 osobe koje popiju 5 pića nedeljno, od kojih jedna pije po jedno svaki dan, a druga popije svih pet u subotu uveče kada izađe sa društvom, druga osoba će biti u mnogo većem riziku za moždano oštećenje (Kuhn, at al., 2003). To je naručito bitno za mlade čiji je mozak u razvoju. Vikend alkoholizam može dovesti do poremećaja, iako ga društvo smatra kao nešto što nije toliko opasno.

Zloupotreba alkohola podrazumeva upotrebu alkohola koja predstavlja rizik po zdravlje osobe i dovodi do određenih problema u ponašanju i sa drugim ljudima.

Prilično pouzdan znak zavisnosti je kada osoba pokušava da reguliše upotrebu određene supstance pa izgovara ili misli sledeće: još samo ovaj put, evo sad i od sutra/sledeće nedelje više ne, mogu da prestanem kad hoću is l. Karakteristika bolesti zavisnosti je da osoba više nema kontrolu i da bez obzira šta sebi ili drugima obećala i rekla, na kraju ipak uzima supstancu i time ponovo prelazi “začarani krug”. Kada nema alkohola, pojavljuju se različiti psihički i fizički simptomi. U poodmaklim fazama alkoholizma uobičajeni fizički simptomi su tremor (trešenje), anksioznost, poremećaj spavanja, a u težim slučajevima halucinacije i epileptički napadi.

Važno je znati da svako može postati alkoholičar. Produžena upotreba alkohola utiče na mozak, menja ga i pravi zavisnost. Svako ko pije više od 3 pića dnevno je na granici alkoholizma. Posebno su u riziku osobe koje piju da bi se smirile, zaboravile na probleme i regulisale svoja emotivna stanja. Postoji određena genetska predispozicija za razvoj alkoholizma, ali najveći faktor rizika predstavlja sam život u porodici koja ima člana alkoholičara (Kuhn, at al., 2003).

Heroin

Heroin

Zavisnost od heroina je hronična, progresivna, recidivirajuća bolest. U narodu važi mišljenje da ko proba heroin, retko se od njega izleči. U slučaju heroina, narodno verovanje poklapa se sa naučnim činjenicama. Kod heroina ne postoji proba. Za stvaranje potpune heroinske zavisnosti nekada su dovoljna i dva – tri “probanja”. Većina zavisnika od heroina nije bila svesna šta je zapravo supstanca koju “proba”. Kada kažemo da neko nije svestan šta proba, to je zato što retko ko vidi sebe kao osobu koja se povukla od svih značajnih ljudi u svom životu, koja nije više u stanju da obavlja svakodnevne funkcije ako nije “urađena” ili koja ne pronalazi užitak ni u jednoj životnoj radosti osim samog heroina. Takođe, retko ko vidi sebe kao osobu koja je sposobna da ima samo jedan cilj – nabaviti heroin i ne preza ni od čega da taj cilj ispuni, svaki dan, iznova. Retko ko vidi takav život kao željen, ali je to upravo realnost za svakoga ko se upusti u svet heroina. Potpuna apstinencija od opijata kao ishod lečenja, retko se dostiže. Zato je prevencija od izuzetnog značaja. Edukacija mladih ljudi je najvažniji faktor koji utiče na to da se smanji broj korisnika heroina danas.

Kada je lečenje u pitanju, postoji određeni optimizam. Za ishod lečenja presudna je dužina zadržavanja i saradnja u tretmanu. Oporavak od heroina je dugotrajan proces koji zahteva čvrstu motivaciju koju u praksi retko srećemo.

Ako sumnjate da neko vama blizak pokazuje čudna ponašanja, povlači se, deluje odsutno, izgleda pospano, ima veoma male zenice i u zatamnjenom okruženju ili vam nestaje novac iz kuće, obratite pažnju. Možete nas kontaktirati i posavetovati se oko prvih koraka. Podrška porodice i bliskih prijatelja veoma je važna na putu oporavka od bolesti zavisnosti.

kokain

Kokain

Kokain je još jedna od suptanci koja se koristi vekovima i veoma je rasprostranjena u svetu. Kokain je stimulans nervnog sistema. Koristi se i u medicinske svrhe. Prilikom zloupotrebe može se uzimati intravenozno (kroz venu) ili intranazalno (kroz nos). Čisti kokain ne može da se puši direktno, pa se prerađeni kokain koji se koristi za pušenje zove krek.

Efekat koji kokain proizvodi je osećaj euforije, govorljivosti, energije, snage, moći, brzine u obavljanju zadataka. Efekat kokaina traje relativno kratko, pa je zato često da korisnici dodaju nove količine u vremenskim intervalima. Kokain može izazvati drhtavicu, vrtoglavicu, grčeve, osećaj uznemirenosti, napetosti, agresije, razdražljivosti i paranoje.

Smrtnost usled kokaina može doći usled prestanka rada srca ili prestanak rada respiratornog sistema.

Fizička zavisnost od kokaina nastaje nešto sporije u odnosu na heroin kao visoko adiktivnu drogu, te je veći broj ljudi koristi rekreativno, ali se vremenom zavisnost razvija. Tolerancija takođe raste što za sobom može imati ozbiljne posledice jer povećana osetljivost može biti uzrok iznenadne smrti posle uzimanja relativno malih doza kokaina.

Češće uzimanje kokaina dovodi do razdražljivosti, nemira, promenljivog raspoloženja, nesanice, a može dovesti i do razvoja paranoidne psihoze. Najčešće zdravstvene tegobe su oštećenja kardiovaskularnog sistema (aritmija i srčani udar), kao i respiratorni problemi (poremećaj i prestanak disanja) i mnogi drugi. Naročito je opasno mešati kokain i alkohol i smrtni ishod najčešće izaziva upravo ovakva kombinacija.

EKSTAZI

EKSTAZI, MDMA

MDMA (3,4 metilendioksi-metamfetamin) je aktivna supstanca koja se nalazi i u Ekstaziju. Ako se koristi kao pilula, guta se, a prah se razmućuje u vodi. Obično se koristi od 80 do 150mg u zavisnosti od kilaže, a sveštenici i terapeuti koriste upola manje doze kako bi proizveli blag efekat. Važno je znati da se na efekat čeka oko pola sata, sat ili čak sat i po, kako ne biste došli u iskušenje da u međuvremenu uzmete još supstance, što može biti opasno. MDMA ubrzava puls i krvni pritisak u umerenoj meri, ali ljudi koji imaju problema sa pritiskom i srcem ne bi smeli sebe izložiti riziku. Svaka supstanca koja se uzima je veoma opasna za ljude koji imaju problema sa jetrom i bubrezima, jer se menja osetljivost na supstancu u potpunosti. Smrt izazvana MDMA nije česta, i obično je vezana za dehidraciju, jer osoba ne oseća žeđ, a veoma je aktivna, kao i za ukršteno dejstvo sa antidepresivima i drugim lekovima (Monoamine Oxidase Inhibitors).

MDMA izaziva euforiju, opuštenost, prijatno stanje povezanosti sa svetom i ljudima oko sebe, osećaj ljubavi, razumevanja, nežnosti, lake komunikacije i bezbrižnosti. Neprijatni efekti MDMA-a uključuju nesvesticu, trnjenje, grčenje mišića, iscrpljenost, dehidraciju, visok krvni pritisak, panične napade. Takođe, sporedne pojave su i žvakanje, stegnutost vilice i zuba, žmirkanje, tikovi, znojenje i osećaj mučnine. Karakteristična je fasciniranost osećajem dodira, kao i izoštrenost drugih čula, zatim osećaj emocionalne bliskosti sa ljudima oko sebe, kao i osećaj šire perspektive na život i svakodnevne probleme.

Kao is a drugim psihoaktivnim supstancama i MDMA gubi svoj efekat nakon više uzimanja. Nakon nekoliko uzimanja prvobitna benefit doživljaja se značajno smanjuje, a negativni efekti i rizik znatno povećavaju. Iz tog razloga, ako se odlučite da probate ovu supstancu, imajte na umu da ćete njene benefite moći da osetite samo nekoliko puta u celom životu, te stoga mudro preračunajte kada želite da iskoristite taj momenat. Imajte na umu da ne sprovodite odluke pod dejstvom MDMA jer ćete možda imati inspiraciju da u promenite neke bitne stvari u svom životu baš tada, zbog čega kasnije možete zažaliti. Sposobnost procene rizika se značajno smanjuje, kao i doživljaj bola pa to treba imati na umu. Nakon upotrebe MDMA nivo serotonina u mozgu značajno opada, što znači da se može očekivati depresivno stanje, čiji su intenzitet i dužina trajanja individualni. Neke osobe osećaju euforiju još neko vreme nakon korišćenja, što zavisi od individualne regulacije serotonina.

Speed

Speed

Amfetamin je supstanca koja se koristi kako u medicinske, tako i rekreativno. Amfetamin se koristi kao lek za ADHD poremećaje, narkolepsiju i druge. Methamphetamine je derivat amfetamina, stimulant nervnog sistem koji se ne koristi u medicinske svrhe već samo rekreativno. Ulična terminologija ne odgovara u potpunosti hemijskom sastavu same psihoaktivne supstance, pa se Speed može odnositi i na amfetamin i na metamfetamin.

Efekat podrazumeva povišeno raspoloženje, povišenu pažnju i uzbuđenje, euforiju, prenadraženost, izražen osećaj nervoze i nemira, nesanicu, škrgutanje zubima, logoreju, blokira osećaj umora i potrebu za snom, što se postiže aktivacijom dopaminskog sistema. Pri ponovljenoj upotrebi javljaju se disfunkcije u dopaminskom sistemu. Dopaminski sistem je veoma važan, utiče na regulaciju raspoloženja, kretanja, učenja i pamćenja. Deficiti ovog sistema dakle uzrokuju poremećaje u emotivnom i kognitivnom funkcionisanju.

Zloupotreba amfetamina i metamfetamina je povezana sa rizikom od delirijuma, paranoje, psihotičnih epizoda i moždanim udarom. Zdravstvene posledice uključuju nemogućnost koncentracije, uznemirenost, kardiovaskularne tegobe (povišen krvni pritisak i tahikardija), rizik od srčanog i moždanog udara, povišena telesna temperatura, poremećaj sna, slabija mogućnost rasuđivanja, intenzivnije (ranije) starenje ćelija, organa i kože, bolesti desni, paranoja i poremećaj mišljenja, suvoća kože, poremećaj dopamiskog sistema i regulacije serotonina, oštećenje bubrega i drugo.

Pills and capsules macro

Lekovi za smirenje

Benzodiazepines (BZD) su psihoaktivna supstanca koja se koristi u medicinske svrhe, ali lako može biti zloupotrebljivana, što je bilo često na našim prostorima u proteklim decenijama. BZD imaju sedativno, uspavljujuće, anksiolitično dejstvo i služe kao mišićni relaksant. Koriste se u tretiranju anksioznih poremećaja, poremećaja sna, uznemirenosti, epilepsije, mišićnih spazama i kao pomoć u lečenju simptoma apstinencijalnog sindroma.

BZD su korisni pri kratkotrajnom uzimanju kada je to neophodno, ali produženo uzimanje dovodi do razvoja zavisnosti. Postoji preporuka da se BZD ne koriste duže od nedelju dana, osim ako to nije neophodno u lečenju određenih poremećaja koji se ne mogu tako brzo regulisati.

BZD se ne preporučuju za lečenje depresije (za depresiju se koriste antidepresivi), kao ni kod osoba koje su sklone razvijanju zavisnosti. Nisu preporučljivi starijoj populaciji.

Zloupotreba BZD dovodi do deficita u kognitivnom, emotivnom i psihomotornom funkcionisanju, a prekomerne doze dovode do smrtnog ishoda, tako da je veoma opasna primena ako postoji rizik od suicida. Mešanje sa alkoholom i drugim supstancama predstavlja značajan zdravstveni rizik.

Marijuana

Marihuana

Procena broja ljudi koji u svetu koriste marihuanu kreće se od 140 do 200 miliona. Istraživanja navode da je između 142.6 i 190.3 miliona ljudi (3.3 – 4.4%), u rasponu godina od 15 do 64 koristilo kanabis u 2007-oj godini. 2006 godine, procenjeno je da je 25 miliona Amerikanaca od 12 godina i starijih koristilo kanabis u prethodnoj godini (National Survey on Drug Use & Health, 2008). Trend korišćenja marihuana među srednjoškolcima u USA poslednjih godina ustalio se na između 30 i 40% (National Institute on Drug Abuse, 2009). Američki nacionalni institut izveštava da je marihuana najčešće korišćena psihoaktivna supstanca i da su je oko 98 miliona amerikanaca preko 12 godina starosti probali bar jednom. Oko 15% amerikanaca se upoznalo sa marihuanom već do 8-og razreda osnovne škole, tokom srednje škole 42% je probalo marihuanu, dok je oko 18% redovno koristi (National Institute on Drug Abuse, 2009).

UNODC (United Nations office on drugs and crime) izveštava da postoji oko 170 miliona korisnika marihuane širom planete od kojih 53 miliona u Aziji, 37 miliona u Africi, 36 miliona u Americi i 30 miliona u Evropi (od toga 23 miliona u zapadnoj Evropi) (United Nations office on drugs and crime, 2009).

Marihuana u Srbiji ne zaostaje za svetskim trendovima (Knežević-Tasić, 2009). Debate o njenoj štetnosti i pokreti za legalizaciju pružaju šire gledište na problematiku. Adolescenti sve češće govore roditeljima otvoreno o svojim iskustvima sa marihuanom, ubeđujući ih da je manje štetna od alkohola i duvana, ali pokazujući nisku informisanost o njenom mehanizmu delovanja.

Medicinska upotreba

Lekovita svojstva marihuane poznata su i korišćena hiljadama godina širom zemaljske kugle. Postoje zapisi o njenom korišćenju u drevnoj kineskoj medicini 2500. godine pre nove ere. Danas upotreba marihuane u medicinske svrhe sve više uzima maha jer istraživanja ukazuju na raznovrsna blagotvorna dejsta kod najtežih bolesti kancera, SIDE, glaukoma i mnogih drugih.

Marihuana kao biljka ima mnogobrojna blagotvorna dejstva, ali je način njene upotrebe od krucijalne važnosti da li će se od nje dobiti pozitivan ili negativan učinak.

Ono što određuje važnu razliku u tome da li će osoba imati štete ili koristi od njenog korišćenja zavisi od načina upotrebe, režima (količine i frekvence), odgoja same biljke i njene obrade, same osobe konzumenta i što je najvažnije godina koje osoba ima. Marihuana ne ispoljava toliko štetnih dejstava na osobe čiji je psihofizički razvoj završen (osobe preko 30 godina). Sa druge strane, marihuana je izuzetno štetna za osobe u razvoju i može značajno oštetiti određene kognitivne i mentalne funkcije. Za zrelu ličnost iskustva izazvana marihuanom mogu predstavljati zanimljiv aspekt stvarnosti. Za mladu osobu ovakva iskustva mogu izazvati intenzivna stanja straha, psihotične doživljaje, stanja depersonalizacije i kao takva imati kvalitet i dejstvo traumatskog iskustva. Ređe se dešava da marihuana izazove psihotične doživljaje, ali je šansa za to veća kod mladih ljudi, sa određenom genetskom predispozicijom i intenzivnijim korišćenjem marihuane. Takođe se može desiti da osoba ostane psihotična nakon prestanka dejstva supstance, te zahteva psihijatrijski tretman.

Nema dokaza da povremena ili ređa upotreba marihuane utiče štetno na ljudski organizam. Pri tome se podrazumeva upotreba koja je ređa od jednom mesečno. Ovde treba izuzeti osobe koje imaju rizik od srčanih oboljenja, zatim osobe koje su mentalno labilne, osobe izuzetno niskog krvnog pritiska i osobe slabog zdravstvenog stanja. Takođe, osobe ispod 25 godina života, tj. do kraja adolescencije, ne treba da koriste marihuanu, jer ona može izazvati veće kognitivne deficite kod mozga u razvoju.

Marihuanu ne treba mešati sa drugim supstancama, tipa kokain, druge supstance koje izazivaju adrenalinske reakcije, kao ni sa alkoholom. Bitno je i odmeriti dozu, kako se ne bi povećavala verovatnoća za njenim negativnim dejstvom, kao što su paranoidne reakcije, anksioznost, panika i slično.

Ono što je još bitno je slušati svoje telo. Nekim osobama marihuana ne prija i izaziva negativna dejstva. Neka od ovih dejstva mogu biti okidač za dalje psihičke probleme.

Takođe, pri njenoj upotrebi treba voditi računa da osoba ne vozi, ne upravlja mašinama i nema pred sobom nikakav bitan kognitivni zadatak u narednih par dana (ispit, razgovor za posao itd.).

Česta upotreba marihuane, ili upotreba većih količina, predstavlja svojevrstan rizik po telesno i mentalno zdravlje svake individue.

Obično se kaže da marihuana ne stvara fizičku, već samo psihičku zavisnot, ali to nije u potpunosti tačno. Učestalo korišćenje visokih doza dovodi do razvoja tolerancije i blagih apstinencijalnih tegoba po njenoj obustavi. Nakon određene češće upotrebe, osoba oseća želju da puši sve češće, a zatim ako pokuša da pušenje smanji, nije u stanju da „izgura“ svoju odluku, iako za to može pronaći niz „racionalnih“ objašnjenja i opravdanja. Najbolje je da sami proverite da li ste već razvili zavisnost od marihuane.

Odgovorite Da ili Ne na sledeća pitanja (neka pitanja su složena i imaju više delova, jer se kod svakoga zavisnost različito ispoljava, ako je bilo koji deo pitanja za vas važeći, odgovorite Da na to pitanje)

  1. Tolerancija – Da li ste koristili sve veće količine marihuane tokom nekog vremenskog perioda?
  2. Postojanje krize – Da li ste ikad iskusili fizičke ili psihičke tegobe pošto ste prestali da koristite marihuanu, bilo koje od sledećih – razdražljivost, anksioznost (unutrašnji nemir, napetost, uznemirenost), tremor, znojenje, demotivisanost, beskrajnu dosadu i želju za ponovnim korišćenjem?
  3. Poteškoće u kontroli – Da li nekad koristite marihuanu duže nego što biste to želeli? Da li možete stati na jednom džointu ili jedan džoint vodi i drugom?
  4. Negativne posledice – Da li ste nastavili sa uzimanjem marihuane iako ste iskusili i neke njene negativne posledice na vaše raspoloženje, samopouzdanje, zdravlje, posao ili odnose sa drugim ljudima?
  5. Odlaganje ili zapuštanje aktivnosti – Da li ste ikad odložili ili smanjili svoju socijalnu interakciju, rekreativnu aktivnost, posao ili kućne poslove zbog upotrebe marihuane?
  6. Značajni utrošak vremena i emocionalne energije – Da li ste potrošili veći deo vremena u nabavljanju, korišćenju, planiranju ili oporavljanju od korišćenja marihuane? Da li ste proveli mnogo vremena u razmišljanju o njoj? Da li ste razmišljali kako da sakrijete svoju upotrebu od drugih ljudi?
  7. Želja za smanjenjem – Da li ste nekad razmišljali o tome da smanjite ili kontrolišete upotrebu marihuane? Da li ste imali neuspešne pokušaje u smanjenju i kontrolisanju upotrebe marihuane?

Ako ste odgovorili da na minimun TRI pitanja, vi zadovoljavate medicinske kriterijume zavisnosti (American Psychological Association, 2000)

Ashtray cigarette and smoke

Nikotin

Pušenje cigareta čiji je glavni sastojak nikotin je veoma rasprostranjena adikcija među stanovništvom. Kao i većina bolesti zavisnosti, svoje efekte nikotin ostvaruje preko mehanizama dopaminergičkog i drugih sistema nagrade u mozgu. Kada je duvan nedostupan ili osoba pokušava da ostavi pušenje javlja se niz simptoma apstinencijalnog sindroma koji fizički ne mora biti toliko izražen i traje samo nekoliko dana, ali žudnja za cigaretama može trajati godinama.

Posledice pušenja nikotina i drugih supstanci koje duvan sadrži kod hroničnih konzumenata dovode do mnogobrojnih zdravstvenih posledica o kojima je većina ljudi informisana. Posledice podrazumevaju karcinom larinksa, pluća, hronični opstruktivni bronhitis i emfizem pluća, bolesti srca, periferna oštećenja krvnih sudova i slično. Takođe, štetno utiče na razvoj bebe u maminom stomaku. Uprkos posedovanju ovih informacija, ljudi i dalje puše. Zašto? Zato što kognitivne informacije nisu dovoljne da bi promenile dublje slojeve ličnosti u kojima se nalaze i emotivne potrebe. Da bi promena bila suštastvena potreban je rad upravo na emotivnoj sferi i pristupu ličnosti kao celini, a ne samo izdvojeno njenoj navici konzumiranja cigareta.

Nehemijske zavisnosti

kockanje

Kockanje

Kockanje ima svoje karakteristike i faze kao i svaka bolest zavisnosti. Neki od simptoma su gubitak kontrole (još danas ću, pa od sutra više ne…), rast tolerancije, apstinencijalni sindrom u slučaju prekida kockanja u vidu lošeg raspoloženja, nervoze i razmišljanje i potreba za kockanjem, gubitak interesovanja za druge aspekte života (posao, porodica, prijatelji). Kao i svaka druga bolest zavisnosti kockanje je van kontrole, tako da je neophodna pomoć stručnjaka, kao i porodice ili prijatelja da bi se bolest prevazišla. Kontaktirajte nas za savete kako da postupite ako se neko vama bitan kocka.

posao

Rad

Rad je posebna bolest zavisnosti koja je karakteristična po tome što je društvo podržava i pospešuje. Čovek koji je zavistan od rada je koristan za društvo/organizaciju/njegove nadređene i njegova zavisnost se potkrepljuje sitnim nagradama.

Simptomi ove bolesti su nemogućnost opuštanja, neprestan trk, gomilanje novih obaveza na već pretrpan raspored, prekovremeni rad, strah od greške i nadređenih, razmišljanje o poslu i nakon posla, kao i izuzetna nervoza i nelagodnost u slučajnim trenucima kada nema radnih obaveza. Porodica i prijatelji mogu prepoznati žrtvu ove teške bolesti po odsutnom pogledu, tenziji, nemogućnosti da sedi na jednom mestu, motornoj uznemirenosti pri prisustvu porodičnim događajima (trešenje noge, neprekidno proveravanje i igranje telefonom, čačkanje različitih objekata i slično). Oboleli od ove bolesti često viču na decu i druge članove porodice da “požure”, i distanciraju se kako od porodičnih obaveza, tako i od porodičnih zadovoljstava pravdajući se: “da mora da radi i ne može….”, kao i mole za razumevanje “ja moram da radim i ne mogu….”.

Za razliku od drugih bolesti zavisnosti, oboleli ne kriju svoju bolest, čak se njome hvale, kao što se i žale, podrazumevajući da oni nisu odgovorni za nju i da zavređuju sažaljenje i divljenje drugih zbog načina na koji žive. Oboleli često maštaju o odmoru i o danu kada će biti slobodni da rade nešto lepše, zanimljivije i kada će moći da se druže sa porodicom i prijateljima, ali se zapravo dobro staraju da taj dan nikad ne dođe. U retkim trenucima kada su i naterani da odu na odmor, gorko pronalaze da ih taj odmor ne opušta i da su izgubili mogućnost radosti i uživanja u stvarima koje nisu radne obaveze. Potajno, jedva čekaju da se vrate u svoju rutinu, kada započinju novi krug žaljenja na svoj prekomerni rad i maštanju o danu kada će moći da se odmore.

Postoje različiti mehanizmi kojima se ova bolest održava, kao i uzroci njenog nastanka. Jedan od uzroka je nisko samopoštovanje i potreba za dokazivanjem sopstvene superiornosti koja se konkretno može izmeriti (skupljom odećom, tehnologijom, kolima…). Naime radna osoba je obično pretrpela marketinško ispiranje mozga koje se sastoji iz usvajanja verovanja da dobar život čine materijalne stvari. Ovakva osoba smatra da joj je za sreću potrebno da poboljša materijalne uslove življenja (veći stan, bolja kola, puniji frižider, veći televizor, novi kompjuter i telefon, skuplja odeća i obuća itd.). Takođe, ova osoba podrazumeva da su i druge osobe prošle komercijalno moždano oštećenje, te da će je druge osobe više ceniti ako izgleda skuplje i ima skuplje igračke, kao i da će je porodica više voleti ako im obezbedi skuplje potrebštine. Ovakva osoba se čudi da najmlađi članovi porodice pokazuju različite simptome koji su specifični za zanemarenu decu, misleći da im posvećuje dovoljnu pažnju time što ih obezbeđuje materijalno u zamenu za svoje personalno odsustvo.

Osoba koja pati od bolesti prekomernog rada veruje da je prinuđena da troši novac i da zato mora što više da ga zaradi. Ova bolest je ozbiljna i ne pogađa samo pojedinca, već i njegovu porodicu, ali verujemo da se može izlečiti. Ako primetite ove simptome kod sebe ili nekog člana vaše porodice, kontaktirajte nas.

games addiction

Kompjuterske igrice

Kompjuterske igrice su posebno karakteristične za mlađu generaciju, ali i posebno štetne za mlađu generaciju, jer sprečavaju i ometaju normalan rast i razvoj. Ne možete očekivati da dete samo odluči da prekine sa igricama, obično je detetu potrebna pomoć kako bi učinilo taj korak. Zabrane, ljutnja, svađe i vika takođe neće dati željeni rezultat, jer dete ne radi to iz bezobrazluka, već iz nedostatka kontrole. Dozvolite nam da vam pomognemo da pomognete svom detetu.