Daning-Krugerov efekat

Daning-Krugerov efekat (Dunning–Kruger effect) je fenomen kognitivne pristrasnosti (greške u mišljenju), kada ljudi koji imaju smanjenu sposobnost (veštinu, znanje), imaju iluziju superiornosti, i pogrešno procenjuju sopstvenu sposobnost, tako što je precenjuju, i veruju da je veća nego što jeste. To se događa zbog nesposobnosti osobe da prepozna svoje nedostatke. Bez takve vrste svesnosti (metasvesti), ljudi smanjenih sposobnosti ne mogu objektivno i tačno da procene i vrednuju sopstvenu ne/kompetentnost. 

Kod visoko nadarenih ovaj efekat ima obrnutu proporcionalnost, jer oni uglavnom potcenjuju svoje sposobnosti. 

Pogrešna predstava nekompetentnih potiče od pogrešne procene sebe, a pogrešna predstava kompetentnih potiče od pogrešne procene drugih (misleći da ako ja to znam, to sigurno znaju i drugi). 

Postoje i kulturalne razlike u samopercepciji. Japanci na primer generalno potcenjuju svoje sposobnosti, a neuspehe vide kao priliku da poboljšaju svoje veštine u određenom zadatku. 

Istorijski antecedensi (preteče):

Konfučije (500 g pne): Stvarno znanje je znati nivo svog neznanja.

Sokrat (400 g pne): Znam da ništa ne znam

Šekspir (1600 ne): Budala misli da je pametan, a mudar zna da je budala. 

Aleksandar Pope (1700): Mala količina naučenog je opasna stvar.

Darvin (1850): Neznanje češće postaje samopouzdanje nego što to čini znanje.

Niče (1900): Ubeđenja su opasniji neprijatelji istine, nego što su laži. 

Yeats (1900): Najboljima nedostaju čvrsta uverenja, a najgori su prepuni strastvenog inteziteta. 

Bernar Rasel (1950): Jedna od bolnijih stvari u našem vremenu je da oni koji se osećaju sigurno su glupi, a oni sa razumevanjem i kritičnošću su ispunjeni sumnjama i neodlučnošću. 

Fedor Munižaba (2010) ☺: Nije sramota ne znati, sramota je prosipati svoje neznanje unaokolo.

Ovo su sve umni pojedinci koji su ovaj efekat (sindrom) pravilno prepoznali i zapazili iz sopstvenog iskustva, ali su tek David Dunning i Justin Kruger 1999. propisnim istraživanjem empirijski i naučno dokazali plauzibilnost fenomena. 

Ma Psiholog Fedor Munižaba