Iako su psihologija i pedagogija održavali verovanje da je dete po prirodi srećno i bez ikakvih sukoba, kao i pretpostavke da su stradanja odraslih rezultati tereta i teškoća u realnosti, mora se reći da je istina upravo suprotno. Šta smo naučili o detetu i odraslom kroz psihoanalizu pokazuje da su sve patnje kasnije u životu u većini slučajeva ponavljanja ovih ranijih, i da svako dete u prvim godinama života prolazi kroz različita iskustva patnje različitih intenziteta.
Preteča ogledala je majčino lice.
Reveri je koncept koji je posebno važan u ranom razvoju deteta i odnosi se na sposobnost odrasle osobe da kroz sopstvenu fantaziju nesvesno razume šta se događa u bebi i šta je bebi potrebno. Roditeljski kapacitet za reveri je od presudne važnosti za razvoj bebine sposobnosti da sazna i razume različite delove sebe i svoj odnos sa drugima.
Psihologija deteta je svakako preteča psihologije odraslog, ali ima mnoge svoje specifičnosti koje zahtevaju posebna znanja i iskustva rada sa decom.