Najveće otkriće početka 20 veka po rečima William James-a, osnivača psihologije, je da ljudska bića mogu promeniti sopstvene živote menjajući sopstveni um.

Šta je psihoterapija?

Tomas Sas, veliki borac protiv medicinskog pristupa čoveku, definiše psihoterapiju kao privatni, poverljiv razgovor koji ne treba vezivati za pojmove kao što su bolest, medicina ili lečenje.

Ipak, psihoterapija je mnogo više od poverljivog razgovora. Psihoterapija je odnos koji rekonstruiše celokupan razvoj ličnosti, otkriva postojeće elemente, njihove međusobne veze, a zatim menja i integriše, oslobađajući unutrašnji potencijal za rast, rad i ljubav.

Psihoterapija je odnos kao ni jedan drugi odnos koji karakterišu funkcije sadržavanja, mentalizovanja, ogledanja i druge važne funkcije. Potrebna je velika veština, znanje i iskustvo terapeuta da bi uspostavio odnos koji leči, ali za uspeh u psihoterapiji zaslužan je pre svega sam klijent, njegov kreativni potencijal, unutrašnje snage, sposobnost da se razvija i sa uživanjem prolazi kroz ovakvo jedinstveno putovanje.

Kome treba psihoterapija?

Prema podacima istraživanja zdravlja stanovnika republike Srbije iz 2013 godine (Ipsos Strategic Marketing) nešto više od polovine odraslog stanovništva Srbije je u periodu od četiri nedelje pre ispitivanja bilo suočeno sa napetošću ili stresom (56.6% naspram 43.1% u 2006. godini). Od svakodnevnih pritisaka i stresa češće su izveštavale da pate osobe između 45 i 54 godina starosti (66.6%), ženske osobe (61.5%), kao i stanovnici Južne i Istočne Srbije (62.9%). Prisustvo depresivnih simptoma u populaciji odraslih povezano je i sa materijalnim stanjem. U populaciji najsiromašnijih stanovnika Srbije češće se javljaju simptomi blage i umerene depresije, al ii simptomi umereno teške i teške depresije.

Svaka osoba se susreće sa teškoćama života kao takvog koji sa sobom nosi razočarenja, teškoće, gubitke, rastanke, sukobe, usamljenost i mnoga druga osećanja, stanja i situacije. Borba je teška i svako ima svoj način prevazilaženja nepovoljnih okolnosti i pronalaska svog mesta pod suncem. Važno je znati kako sebi olakšati ovaj put.

Psihoterapija može pomoći svakome, ali najviše pomaže onome ko već sam ima “šlifa” za razmišljanje o sebi, životu i ljudima oko sebe. Veština rada na sebi u terapiji se multiplicira i osoba dobija energiju i podstrek koji je potreban da od sebe izvuče svoj maksimum.

Psihoterapija i umetnost

Umetnost je sama po sebi jedan od mehanizama borbe za psihičko zdravlje. Umetničko stvaranje bazira se na mehanizmu ega koji se zove sublimacija. Nekad umetnici veruju da je za stvaralački izraz potrebno da budu što više “mentalno bolesni” i neguju svoja teška stanja u “korist svoje umetnosti”. To je zapravo zabluda.

U praksi, stvari stoje sasvim drugačije. Istina je da unutrašnje teškoće predstavljaju materijal za stvaranje umetničkih dela, ali umetnici često izgube mogućnost za stvaranje usled svoje psihičke iscrpljenosti ili mentalnih teškoća. Psihoterapija oslobađa kreativne potencijale, daje podstrek za više nivoe stvaranja, otvara nove perspektive i postaje rudnik stvaralaštva, uzbuđenja i radosti.

Skeptičnost prema psihoterapiji

Neki ljudi veruju da je život prosto strašno sumoran i da im se ne može pomoći. Psihoterapija možda nije pomogla svakome ko je na njen put zakoračio, ali je pomogla velikoj većini. Bolesti kao što su depresija, anksioznost, napadi panike, opsesivne misli i radnje su izlečive. Psihotična stanja, šizofrenija, paranoja, bolesti zavisnosti i druge teže psihičke bolesti se danas uspešno leče.

Kako odabrati psihoterapeuta?

Postoji više različitih vrsta psihoterapije (psihoanalitička, sistemska porodična, na klijenta usmerena, kognitivno-bihejvioralna, interpersonalna, psihodramska, transakciona, REBT, telesna psihoterapija i mnoge druge). Istraživanja se slažu da ličnost terapeuta ima veći učinak na terapijski ishod nego sama forma psihoterapije. Nije lako snaći se u različitim modalitetima, ali kada tražite psihoterapeuta najbolje je da se oslonite na preporuke osobe kojoj verujete ili prosto vaš unutrašnji osećaj naspram određenog psihoterapeuta. Ako krenete na terapiju, a ne osećate da vam terapijski proces prija, probajte da nađete terapeuta koji vam odgovara. Uz maksimalno poštovanje profesije, nisu svi frizeri isti, pa ni svi psihoterapeuti. S druge strane, ima ljudi koji kružno odlaze od terapeuta do terapeuta i odustaju od terapije onoga trenutka kada se uplaše mogućnosti sopstvenog napretka.

Vrste psihoterapije koju pružamo

• Individualna psihoterapija
• Porodična ili partnerska psihoterapija
• Dečija psihoterapija
• Grupna psihoterapija
• Savetovanje
• Onlajn psihoterapija

Koliko traje psihoterapija?

Važno je znati da je psihoterapija proces. Iako su pozitivni rezultati brzo uočljivi, za dublje promene i unutrašnji razvoj potrebno je određeno vreme, kao i za učenje bilo koje druge životne veštine. Iako je dugotrajan proces, psihoterapija ima svoj kraj, koji je takođe jedan od bitnih aspekta psihoterapijskog procesa. O kraju se zajednički dogovaraju klijent i terapeut i on nikada nije nagao, već planiran i sa određenim smislom.

Pravila u psihoterapiji

Psihoterapija je odnos koji je strogo definisan s jedne i beskrajno širok s druge strane. Pravila u psihoterapiji se tiču samog psihoterapijskog setinga, granica odnosa, terapijskih intervencija, trajanja susreta i slično. Različiti psihoterapijski modaliteti mogu imati različita pravila, mada većina ima slične postavke.

NEKA OPŠTA PRAVILA PSIHOTERAPIJSKE PRAKSE CENTRA REVERI

• Individualni psihoterapijski tretman može trajati različito kod različitih terapeuta u zavisnosti od njihove primarne psihoterapijski škole. Najčešće traje 50 minuta. Terapija parova i porodična terapija obično traju 1h10 minuta. Grupna terapija obično traje 1h30 minuta.
• Frekvenca viđanja zavisi od vrste psiholoških teškoća i terapeut je određuje prema individualnim potrebama klijenata. Kauč analiza koja predstavlja najučinkovitiji i najintenzivniji oblik psihoterapije se odvija 4 ili 5 puta nedeljno. Najčešće frekvenca viđanja je jednom nedeljno.
• Preporučljivo je uspostaviti jedinstven psihoterapijski seting, što znači da se psihoterapija uvek odvija na istom mestu, u istom ambijentu i po mogućstvu u isto vreme.
• U slučaju otkazivanja zakazanog termina, on se mora otkazati blagovremeno, što znači minimum jedan dan ranije. Ako termin nije blagovremeno otkazan od strane terapeuta, sledeći termin terapeut neće naplatiti klijentu. Ako termin nije blagovremeno otkazan od strane klijenta, klijent je dužan da plati propušteni termin kao da je održan.
• Razgovori između klijenta i psihoterapeuta su strogo poverljivi i psihoterapeut je dužan da podatke o klijentu drži kao profesionalnu tajnu.
• Psihoterapeut je dužan da zaštiti privatnost klijenta i na svaki mogući način onemogući njegovo prepoznavanje i identifikovanje. Pravilo poverljivosti je ograničeno u slučaju kada je ugrožen klijentov život, tj kada klijent preti da će ubiti sebe ili neku drugu osobu. U slučaju fizičkog nasilja ili pretnje fizičkog nasilja, terapeut je dužan da obavesti nadležne organe i onemogući sprovođenje nasilja na sve načine koji su mu dostupni.
• Pisane izveštaje o klijentu psihoterapeut je dužan da čuva u skladu s Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Klijent ima pravo uvida u svu medicinsku – psihološku dokumentaciju koja se odnosi na njega.
• Psihoterapeut može koristiti podatke dobijene iz rada sa klijentom u naučnim istraživanjima, radovima, člancima i publikacijama pod uslovom da onemogući identifikovanje samih klijenata i ličnosti o kojima se u njima radi. Psihoterapeut može objaviti određene sadržaje uz saglasnost samog klijenta.
• Psihoterapijske seanse se ne snimaju, osim ako se psihoterapeut i klijent ne dogovore drugačije. U tom slučaju klijent mora dati pismenu saglasnost za snimanje sesija u naučne svrhe ili svrhe poboljšanja ličnog tretmana.
• Psihoterapeut je dužan da ima redovnu superviziju od strane tima Reveri centra u cilju poboljšanja profesionalne prakse.

Zašto ljudi idu na psihoterapiju?

Znaci da bi vam koristila psihoterapija mogu biti osećanja gubitka energije koja traju duže vreme, kada se često osećate loše, depresivno, nervozno, besno, napeto itd. Čak i loš imuni sistem i česta razboljevanja mogu značiti da vam je potrebno rasterećenje u psihičkoj sferi života.

Loša osećanja i smanjeno uživanje u životu neke ljude prate od rođenja i čini se kao da su deo njihove ličnosti, dok se drugi mogu tako osećati u različitim stresnim periodima kao što su polazak u školu, na studije, svađe sa roditeljima, neslaganja sa partnerom, selidbe, rođenje deteta, promene ili gubitak posla, razvod ili preživljavanja određenih iskustava koja mogu imati traumatski karakter.

Neki ljudi se osećaju sasvim dobro u svojoj koži, ali žele da iz sebe izvuku maksimum, da postignu još veću svesnost, kao i dublje i značajnije konekcije sa značajnim osobama u njihovom životu. Kroz psihoterapiju se oslobađa kapacitet za intimne odnose, ljubav i rad, i povećava sveukupna životna radost.