Šta su nepsihotični afektivni poremećaji

Afektivni poremećaji podrazumevaju poremećaje raspoloženja od izuzetno sniženog raspoloženja (depresije) do povišenog raspoloženja (manije). Kod nekih osoba raspoloženje je dominantno sniženo, a kod nekih osoba smenjuju se faze izuzetno sniženog raspoloženja i izuzetno povišenog raspoloženja (koje takođe nije prijatno, pogotovo ne za okolinu). Retko kad osobe imaju samo epizode povišenog raspoloženja. Promene raspoloženja praćene su promenama u aktivnosti same osobe. Nazive koje možete sretati kojima psihijatri označavaju ovakve vrste poremećaja su depresivna epizoda, manična epizoda, bipolarni poremećaj i slično. Neki poremećaji raspoloženja mogu se javiti kao reakcija na određene događaje i stres, a neki mogu biti posledica celokupne lične istorije i strukture same osobe.
Postoji nešto što se zove i hipomanija (to je blago povišeno raspoloženje koje kod nekih osoba može biti kao karakteristika ličnosti). Takve osobe su često pune energije i ideja, komunikativne, umeju biti veoma inventivne i kreativne. Kada je hipomanija veoma blaga i sastavni deo ličnosti koja je funkcionalna takve osobe ne lečimo, već ih zovemo srećnicima.

DEPRESIJA, MANIJA, CIKLOTIMIJA, DISTIMIJA

Depresija može biti blaga, umerena ili teška. Odlikuje je sniženo raspoloženje, nedostatak energije, pad aktivnosti. U fazi ili stanju depresije kapacitet za uživanje i sreću je sužen, interesovanja su redukovana, teško je postići koncentraciju i pažnju. Postoji hroničan umor i aktivnosti koje inače nisu zahtevne ne mogu da se obave. Apetit i san su poremećeni (nekad povišeni, nekad sniženi). Samopouzdanje i samovrednovanje je redukovano, postoje ideje krivice i bezvrednosti. Ima se osećaj da je život bezukusan, besmislen, nepodnošljiv i da je takav u svojoj suštini. Ako se osoba i seća da joj je nekad bilo dobro, ima osećaj da je to bilo lažno, a da je pravi život ovakav kakvim ga trenutno doživljava.
Depresija se nekad može ispoljiti i kroz telesne simptome i kroz zabrinutost za sopstveno zdravlje. Generalno depresiju odlikuje gubitak interesovanja, uživanja, gubitak seksualne želje i uznemirenost do fizičke agitacije. Depresiju često prati nesanica.
Kod nekih osoba depresija je izražena ujutru i postoji fenomen ranog buđenja, a neke osobe se ujutru relativno dobro osećaju, ali se njihovo raspoloženje snižava kako pada mrak.
Teško depresivno raspoloženje nekad može voditi suicidalnim mislima, planovima, pokušajima samoubistva i samom suicidu.

Manija se odlikuje povišenim raspoloženjem koje može doseći intenzitet nekontrolisanog uzbuđenja. Usled povišene energije javlja se hiperaktivnost, potrebu za neprestanim govorom, nemogućnost održanja pažnje koja skače sa jedne na drugu stvar. Ovakvo stanje može pratiti osećaj grandioznosti, preteranog samopouzdanja, kao i gubitak socijalnih inhibicija što dovodi do impulsivnog i nekontrolisanog ponašanja neprimerenom situaciji. Potreba za snom je smanjena. Manična osoba može imati i karakterističan spoljašnji izgled koji prati unutrašnje raspoloženje. Manične epizode su obično kratke i bivaju smenjene padom u depresiju. Kada se depresija i manija smenjuju, govorimo o bipolarnom poremećaju.
Ciklotimija podrazumeva nestabilnost raspoloženja koje se sastoji od dužih depresivnih perioda koje ponekad smeni epizoda povišenog raspoloženja. Ove epizode nikad ne dostižu taj intenzitet da bi se mogao konstatovati bipolarni afektivni poremećaj.
Distimija je hronično depresivno raspoloženje koje je blagog intenziteta i traje više godina. Distimija podrazumeva da raspoloženje nije toliko sniženo da se može nazvati depresijom i može se nekad gledati i kao dispozicija same ličnosti sa obzirom na njenu trajnost. Osoba može misliti da je život prosto takav i da se iznenadi kada kao posledica psihoterapije oseti sreću i puno zadovoljstvo životom.

Šta su anksiozni poremećaji i fobije?

Poremećaji u kojima su simptomi anksioznosti najizraženiji, a nisu direktna reakcija na događaje u životu neke osobe. Anksioznost je često prateći simptom drugih psihičkih poremećaja na pr. depresije, opsesivnog poremećaja itd. Anksioznost i depresija mogu biti združeni u mešoviti anksiozno-depresivni poremećaj.

Anksiozni poremećaj, Panični poremećaj (napadi panike), Fobije

Anksiozni poremećaj

Osećaj napetosti, nervoze, mišićne napetosti, preteranog znojenja, vrtoglavice, lupanja srca i drugih neprijatnih fizičkih senzacija koje se javljaju u određenim situacijama. Fizički simptomi su praćeni osećajem neodređenog straha, zabrinutosti koja može biti specifično ili nespecifično definisana.

Panični poremećaj (napadi panike)

Podrazumeva napad jake anksioznosti u određenim okolnostima koje ne moraju biti uvek iste. U toku napada panike javlja se bol u grudima, lupanje srca, osećaj gušenja, vrtoglavica, osećaj nestvarnosti (izmenjen doživljaj sebe, sopstvenog tela i drugih ljudi). Često se javlja jak strah od smrti, gubitka kontrole, kao i strah od ludila.

Fobije

Kada se anksioznost manifestuje samo u određenoj situaciji, koja inače ne predstavlja opasnost, to se naziva fobija. Osoba izbegava predmet fobije po svaku cenu, a samo razmišljanje o određenom objektu ili situaciji izaziva anksioznost i strah.

Najpoznatije fobije su AGORAFOBIJA (strah od napuštanja kuće, izlaska na ulicu, javnih mesta, gužve, ulaska u prodavnicu, putovanja itd), SOCIJALNA FOBIJA (strah od socijalnih situacija povezan sa niskim samopouzdanjem i strahom od kritike praćen crvenjenjem, tremorom, osećajem mučnine itd), CLAUSTROPHOBIA (strah od zatvorenog prostora), ACROPHOBIA (strah od visine) itd. Česte fobije uključuju strah od različitih životinja ARAHNOFOBIJA (strah od pauka), KATSARIDAPHOBIA (strah od bubašvaba), MUSOPHOBIA (miševa) ALEKTOROPHOBIA (strah od pilića), CYNOPHOBIA (strah od pasa), OPHIDIOPHOBIA (strah od zmija) itd. Postoje i manje poznate fobije kao što su strah od klovnova (Coulrophobia), smeha (Geliophobia), ogledala (Eisoptrophobia), snega (Chionophobia) ili braka (Gamophobia) koja bi se možda većini činila razumljivijom od recimo Hexakosioihexekontahexaphobie (strah od broja 666) ili Xanthophobie (strah od žute boje).

OPSESIVNO – KOMPULZIVNI POREMEĆAJI

Opsesivno kompulzivni poremećaj podrazumeva dva odvojena elementa – opsesivne misli i prisilne radnje. Nekad, može biti prisutan samo jedan od ova dva elementa. Opsesivne misli mogu biti ideje, slike ili impulsi koji se ponavljaju u stereotipnoj formi. Neprijatni su za osobu i osoba pokušava da ih se oslobodi i da im se odupre. Kompulzivne ili prisilne radnje su određene akcije, ponašanja, rituali koje osoba ponavlja. Date radnje ne moraju biti prijatne, ali imaju zamišljenu funkciju (na primer osoba misli da će na taj način izbeći neki neprijatan ishod). Prisilne radnje su udružene sa anksioznošću, a ako se osoba suprotstavlja ovim radnjama, anksioznost raste). Prisilne radnje su često povezane sa čistoćom (pranje ruku, sređivanje stvari) ili sa sprečavanjem opasnih situacija (zaključavanje vrata, automobila, proverava da li je šporet isključen i sl.). Ispod prisilnih radnji leži zapravo strah od određene opasnosti.

CPPER se bavi i sledećim psihološkim poremećajima i teškoćama:

• Disocijativni poremećaji
• Somatoformni poremećaji
• Posttraumatski stresni sindrom
• Poremećaj pažnje i hiperaktivnost ADHD/ADD
• Sindrom hroničnog umora
• Poremećaji impulsa (patološko kockanje, piromanija, kleptomanija, trihotilomanija i drugi)
• Poremećaji ishrane u određenim fazama kada ne postoji životna ili zdravstvena ugroženost ili kao dopuna bolničke terapije

U psihološke teškoće koje se uspešno rešavaju psihoterapijom spadaju i osećanja besa, produženog tugovanja, problemi sa koncentracijom, nemogućnost učenja, povećana ljubomora, nisko samopouzdanje, strah od nastupa, psihoseksualni problemi, psihosomatski simptomi, samopovređivanja, partnerski problemi, nesanica, nedostatak samodiscipline, prevazilaženje različitih bolnih i traumatskih iskustava, povećan stress, nerazumevanje okoline, teškoće prihvatanja seksualnog identiteta i drugo.

Šta su disocijativni poremećaji

Disocijativni ili konverzivni poremećaji podrazumevaju određeno razdvajanje između različitih delova unutar ličnosti. Umesto integrisanosti sopstvenog identiteta, sećanja i doživljaja sebe, dolazi do dezintegracije u nekim delovima. U ove poremećaje spadaju amnezije, fuge, stupor, konvulzije i motorni poremećaji, gubitak osećaja u određenim delovima tela i slično. Ako su povezani sa traumatskim događajem, disocijacije u sećanju (amnezije) obično se gube nakon nekoliko nedelja ili meseci. Ako su u pitanju hronične disocijacije mogu biti grupisane u poremećaj koji se zove histerija i čije poreklo i funkcija su psihološki. Simptomi su obično simbolička ekspresija nesvesnih konflikata i psiholoških teškoća.

Konverzivni poremećaj kao što je trnjenje delova tela, doživljaj nemanja određenih delova ili nemogućnost kontrolisanja istih se može dijagnostifikovati tek pošto se isključi fizički uzrok simptoma putem medicinskih pretraga.

Šta su somatoformni poremećaji

Postojanje fizičkih simptoma koji traju i ponavljaju se, ali nemaju fizički uzrok tj. medicinsku podlogu. U ove poremećaje spadaju različite somatizacije, hipohondrija, hroničan telesni bol, hroničan osećaj zamora itd. Simptomi imaju svoj psihološki uzrok i funkciju i tek kada se specifična pitanja razrade kroz psihoterapiju, fizički simptomi nestaju.

Posttraumatski stresni sindrom

Psihološki poremećaj koji se javlja kao posledica određenog stresnog događaja ili situacije (kratkog ili dugog trajanja). Neki tipični simptomi mogu uključivati poremećaj sna, nekontrolisano vraćanje određenih slika iz preživljene situacije (flešbek), noćne more, emocionalnu tupost, povlačenje od drugih, izbegavanje socijalnih i drugih aktivnosti, depresivne i anksiozne simptome. Nekad ovaj sindrom može pratiti i suicidalnost. Iako je ovo buran poremećaj, u većini slučajeva očekuje se značajan ili potpun oporavak.