Šta su afektivni poremećaji psihotičnog karaktera

Afektivni poremećaji psihotičnog kvaliteta podrazumevaju depresiju i maniju sa psihotičnim simptomima kao što su deluzije (poremećaj mišljenja) ili halucinacije (obično se javljaju glasovi koji se direktno obraćaju pacijentu), preterano uzbuđenje, motorni nemir i aktivnost, beg ideja, nesposobnost konzistentnog mišljenja koji je vidljiv u komunikaciji.

Psihotična depresija može dati sliku pacijenta koji je u tkzv stuporu, tj. ne pokreće se uopšte, ne jede, ne pije itd.

Šta su šizofreni poremećaji

Šizofreni poremećaji podrazumevaju izmenu u mišljenju i percepciji, kao i afekat koji je neadekvatan ili zaravnjen, odnosno tup. Svest i intelektualni kapacitet mogu biti očuvani, mada se sa vremenom javljaju kognitivni deficiti. Simptomi mogu uključivati ozvučene misli, sumanute ideje, verovanje u svoju veličinu, posebne talente ili moći, ideje krivice, da neko kontroliše naše misli, da nas neko progoni ili kontroliše spolja.

Osim poremećenog mišljenja, javljaju se poremećaji govora, salata od reči, nerazumljiv govor, zbrkan i logički nepovezan. Halucinacije su svakako osnovni simptom psihotičnih poremećaja i mogu biti slušne, vizuelne, nekad mirisne, taktilne i slično.

Negativni simptomi šizofrenije podrazumevaju socijalno povlačenje, gašenje afekta i pad voljnih dinamizama nekad do šizofrenog stupora.

• Šizofrenija se obično prvi put pojavi kod osoba između 16 i 26 godina starosti, premda može nastati i kasnije u životu. Šizofrenija pogađa oko jedan posto celokupnog stanovništva.
• Oko jedne trećine osoba sa šizofrenijom dožive samo jednu ili nekoliko kratkih epizoda te bolesti u svom životu. Kod ostalih, ona se može povremeno pojavljivati tokom čitavog života.
• Bolest može nastati brzo, s akutnim simptomima koji se razvijaju kroz nekoliko nedelja, ili sporo kad pogoršanje nastaje mesecima ili godinama.
• Prvo se javljaju povlačenje, velika teskoba i strah, i neka za okolinu čudna ponašanja. Primećivanje ranih znakova je važno kako bi se pružilo rano lečenje koje je od vitalne važnosti za buduće mentalno zdravlje osobe.

Šizofrenija može biti paranoidna, hebefrena, katatona i druge.

Paranoidna šizofrenija

Predstavlja stabilno stanje sa postojanjem sumanute ideje paranoidnog tipa. Osoba može funkcionisati neometeno i biti neupadljiva okolini.

Hebefrena šizofrenija

Dominantne su promene raspoloženja, sumanute ideje, halucinacije, neočekivana i nepredvidiva ponašanja, manerizam i drugi simptomi. Afekat je površan i neadekvatan, misaoni proces dezorganizovan, kao i govor. Javlja se socijalno povlačenje i napredovanje tkzv negativnih simptoma šizofrenije (zaravnjenje afekta i pad nagona) što daje lošu prognozu.

Katatona šizofrenija

Dominantna karakteristika je poremećaj u psihomotornoj sferi koji se ogleda u izuzetnoj psihomotornoj aktivnosti do potpunog stupora. Može se javiti i voštana pokretljivost (izuzetna savitljivost). Pacijent može ostati u jednoj pozi izuzetno dug vremenski period.

Paranoja ili sumanuti poremećaj

Paranoja je poremećaj koji karakteriše pojavu jedne sumanute ideje ili organizovani set sumanutih ideja koje dugo traju, nekad i ceo život. Sadržaj sumanute ideje može biti veoma različit. Kod sumanutosti nema šizofrenih simptoma kao što su uporne i jasne halucinacije, zaravnjen afekat, ideje o kontroli i slično mada se kod starijih pacijenata mogu javiti prolazne slušne halucinacije.