Ekspertiza

Individualna psihoterapija je najefikasniji metod za postizanje i održavanje mentalnog zdravlja. Individualna terapija je preporučljiva za svaku osobu, dete, tinejdžera ili odraslog, kao i za osobe u poodmaklim godinama. Ljudski um ima mogućnost da raste i da se razvija neprekidno tokom života, a da li ćemo zaustaviti ili podstaći njegov razvoj, ne zavisi od godina, već od sopstvenih stremljenja i ulaganja. Individualna terapija podrazumeva samostalan rad, jedan-na-jedan, sa psihoterapeutom, sa ciljem da se bolje razume sopstveni um, emocije, želje, misli i ponašanja. Promenom sopstvenog unutrašnjeg prostora, mi zapravo menjamo i svet oko sebe, kao i odnose sa drugima. Jedina osoba koju imamo moć da promenimo smo mi sami, ali ta promena neizostavno donosi i promenu sveta oko nas.

Individualna terapija je neophodan faktor kod lečenja različitih psihičkih teškoća, kao što su anksioznost, panični napadi, depresija, opsesivni poremećaji, traumatska iskustva, problemi sa samopouzdanjem, bes, stres, i mnogih drugih. Individualna psihoterapija je takođe obavezan korak kod lečenja težih psihičkih poremećaja, obično zajedno sa medikamentnom terapijom, kao što su teške depresije, psihotični doživljaju, poremećaji ishrane, impulsa i drugi. Individualna terapija je preporučljiva i kod različitih konflikata medju partnerima ili u porodici, kao dodatak partnerskoj ili porodičnoj psihoterapiji.

Postoji više različitih vrsta individualne psihoterapije, kao što su psihoanaliza, psihoanalitička psihoterapija, sistemska porodična psihoterapija (u individualnom radu), kognitivno-bihevioralne terapije, REBT, humanističke terapije i slično.

Individualna terapija je proces koji zahteva posvećenost i strpljenje. Iako nekoliko seansi može pružiti određeni uvid, dublje promene obično zahtevaju dugotrajan rad, koji može trajati godinu, dve ili čak više godina. Proces terapije možemo uporediti sa učenjem novog jezika: u nekoliko meseci možemo steći osnovnu komunikaciju, ali su za napredniji nivo obično potrebne godine rada. Slično tome, za istinsko ovladavanje osećanjima, razumevanje nesvesnog kao i izmene obrazaca mišljenja i ponašanja, potrebna je kontinuirana posvećenost.

Terapiju možemo uporediti i sa fizičkom aktivnošću: kao što vežbanje doprinosi fizičkom zdravlju, briga o mentalnom zdravlju može biti korisna, čak i kada ne postoje ozbiljni psihički simptomi. Međutim, za razliku od sporta koji je najbolje upražnjavati redovno i u neograničenom trajanju, psihoterapija ima ograničeno trajanje i ne može biti „u nedogled“. Psihoterapija ima svoj kraj koji zajedno određuju klijent i terapeut nakon određenog vremena rada i postignutih ciljeva i rezultata. Tek kada je terapija završena, osećaju se njeni pravi benefiti, a njen uspeh je trajan, u smislu da promene postignute u psihoterapiji traju ceo život i nakon njenog završetka.

Partnerska ili porodična psihoterapija je oblik terapije usmeren na rešavanje problema u međuljudskim odnosima, posebno između partnera ili članova porodice. Za razliku od individualne terapije, gde je fokus na pojedincu, ovde se pažnja posvećuje dinamici odnosa među učesnicima, razumevanju međusobnih interakcija i načinima na koje te interakcije mogu doprineti problemima u vezi ili porodici.

Cilj terapije je poboljšanje komunikacije, rešavanje konflikata, i stvaranje zdravijih obrazaca ponašanja. Terapeut pomaže partnerima ili članovima porodice da bolje razumeju jedni druge, prepoznaju destruktivne obrasce i razviju veštine koje mogu unaprediti njihovu povezanost. Terapija može biti korisna kod problema poput nesuglasica u vezi, problema u roditeljstvu, suočavanja s traumama, problemima s poverenjem, opšteg nerazumevanja ili različitih disfunkcionalnih obrazaca iz kojih je teško izaći. Partnerska ili porodična terapija može biti velika pomoć čak i tokom razvoda, posebno imajući u vidu psihičko zdravlje dece.

Grupna psihoterapija je oblik terapije u kojem više osoba, obično od 5 do 15, učestvuje u zajedničkim seansama pod vođstvom terapeuta koji su specijalizovani za grupni rad. Ova vrsta terapije omogućava pojedincima da kroz interakciju sa drugim članovima grupe rade na ličnim problemima, dele iskustva, daju i primaju podršku, kao i da bolje razumeju svoje ponašanje i osećanja.

Grupa često pruža podršku, osećaj zajedništva i ohrabrenje, jer učesnici vide da se i drugi suočavaju sa sličnim izazovima. Tokom terapijskih seansi, članovi grupe mogu razgovarati o svojim problemima, izazovima i uspesima, kao i dobijati povratne informacije od drugih. Terapeut vodi razgovore i pomaže u razvijanju veština, rešavanju konflikata i učenju novih obrazaca ponašanja.

Grupna terapija se koristi za različite probleme i stanja, uključujući depresiju, anksioznost, zavisnosti, stres, poremećaje u ishrani, probleme sa samopouzdanjem i druge emocionalne i psihološke poteškoće. Može se sprovoditi u različitim formatima i sa različitim terapeutskim pristupima, poput psihoanalitičke, kognitivno-bihevioralne, psihodinamičke ili humanističke terapije. Psihodrama je posebno zanimljiv oblik grupne terapije kao izuzetno zanimljiva, dinamična i zabavna, a psihološki veoma efektivno i moćno sredstvo psihičke promene.

Pre pojave korona virusa, onlajn psihoterapija je postojala, ali se smatrala rešenjem samo u posebnim okolnostima, kao što su fizički hendikepi ili udaljenost između terapeuta i klijenta. Pandemija je zahtevala potpuni prelazak na onlajn terapiju za sve modalitete, jer bi prekid terapije bio štetniji za klijente nego njena modifikacija. Usled ove promene, naučne zajednice širom sveta počele su intenzivno da istražuju efikasnost onlajn psihoterapije, kao i razlike u odnosu na terapiju uživo. Rezultati su pokazali da je onlajn rad jednako efikasan kao i rad uživo. Iako postoje određene razlike, ograničenja i prednosti oba modaliteta, efektivnost psihoterapije ostaje neizmenjena.

Iako ljudski kontakt u prostoru donosi specifične prednosti, onlajn psihoterapija se pokazala kao uspešna i naučno potvrđena metoda sa dodatnim benefitima kao što su ušteda vremena, udobnost sopstvenog prostora i mogućnost rada sa terapeutom po izboru, bez obzira na lokaciju.

Programi za psihološki rast i razvoj su edukativni i praktični programi usmereni na unapređivanje ličnih kapaciteta, mentalnog zdravlja i emocionalne stabilnosti. Ovi programi imaju za cilj da pomognu učesnicima da bolje razumeju sebe, razviju zdrave obrasce mišljenja i ponašanja, i poboljšaju svoje međuljudske odnose.

Programi mogu obuhvatiti različite teme, kao što su razvoj emocionalne inteligencije, jačanje samopouzdanja, upravljanje stresom, komunikacione veštine, mindfulness (svesna prisutnost), kreiranje ciljeva i rada na sveukupnom poboljšanju kvaliteta života i osećaju lične sreće. Programi se sprovode u formi radionica, kurseva, predavanja ili grupnog rada, kao i određenih kampova. Informacije o konkretnim programima možete pronaći na našem sajtu i društvenim mrežama.

Psihološki programi za adolescente su strukturirane aktivnosti namenjene mladima, između 13 i 25 godina, sa ciljem unapređivanja njihovog mentalnog zdravlja, emocionalnog razvoja i socijalnih veština. Ovi programi obuhvataju grupne aktivnosti i bave se specifičnim temama i izazovima sa kojima se adolescenti suočavaju, kao što su: izazovi odrastanja, konflikti u porodici, razvoj emocionalne inteligencije, jačanje samopouzdanja i identiteta, razvijanje osećaja sopstvene vrednosti i stabilnog identiteta u fazi kada su promene intenzivne, upravljanje stresom i anksioznošću, učenje tehnike za prevazilaženje stresa i anksioznosti, koje su pratilac školskih obaveza, društvenih očekivanja i drugih pritisaka, razvoj socijalnih veština i komunikacije, unapređivanje odnosa sa bitnim osobama, kao i na prevenciji konflikata i poboljšanju međuljudskih odnosa, rad na emotivnim odnosima koji su veoma burni tokom faze adolescencije.

Poseban benefit ovih programa je prevencija rizičnih ponašanja, obrađuju se teme vezane za prevenciju zavisnosti, sigurnog ponašanja u odnosima i donošenje zdravih odluka. Važan aspekt psihološkog rada je i pronalaženje sopstvene životne strasti i motivacije koje omogućavaju ispunjenje sopstvenih potencijala i razvoj najbolje verzije sebe samog.

Programi kombinuju različite pristupe i metode, poput psihoedukacije, psihoanalitičkog pristupa grupi, kognitivno-bihevioralne terapije, mindfulness pristupa, psihodrame, umetničke terapije i grupnog rada. Programi se sprovode kroz redovne aktivnosti, kao i kroz određene kampove ili specifične radionice jednokratnog tipa.

Programi za roditelje pružaju edukaciju i podršku novim roditeljima, ali i iskusnim roditeljima koji žele da unesu novine u porodičnu dinamiku i drugačiji ton u svoje roditeljstvo koji će omogućiti manje stresa, a više radosti, kako za roditelje, tako i za dete ili decu.

Programi Centra Reverie vode školovani dečji terapeuti sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom i roditeljima i obuhvataju različite teme prateći svaku specifičnu fazu razvoja od razmišljanja o osnivanju porodice, začeća, trudnoće, pripreme za porođaj do specifičnosti dečijeg razvoja i roditeljstva u prvoj godini života, kao i svakoj narednoj, završno sa roditeljstvom u fazi adolescencije.

Programi ne samo da unapređuju roditeljske veštine, već i jačaju međusobne odnose u porodici, smanjuju stres i povećavaju emocionalnu otpornost, što ima dugoročne koristi za celokupnu dinamiku porodice.

Korporativni programi su psihološki programi kreirani za poslovne klijente, veće ili manje organizacije, sa ciljem unapređenja profesionalnih veština, motivacije i mentalnog zdravlja zaposlenih, ali i institucije u celini. Ovi programi obuhvataju različite vrste treninga, edukacija i aktivnosti koje mogu doprineti rastu i razvoju zaposlenih i cele organizacije. Programi su fokusirani na poboljšanje produktivnosti, zadovoljstva na poslu i radne atmosfere, a uključuju treninge i obuke (profesionalni veština poput liderstva, komunikacionih veština, rešavanja konflikta, medijacije, timskog rada itd), programe za očuvanje mentalnog zdravlja (radionice o upravljanju stresom, mindfulness-u, balansiranju poslovnog i privatnog života, kao i kroz dostupne usluge psihološkog savetovanja), a posebno programe usmerene na timsku koheziju i rešavanje konflikata u timu. Korporativni programi unapređuju veštine i blagostanje zaposlenih, smanjuju fluktuaciju kadrova i stvaraju pozitivnu kulturu rada, a rezultiraju povečanoj efikasnosti i efektivnosti rada i radnih procesa.

Dijagnostika u psihologiji i psihijatriji se odnosi na proces identifikacije i procene mentalnih ili emocionalnih problema i stanja na osnovu simptoma, ponašanja, lične istorije klijenta, testova i drugih relevantnih informacija. Dijagnostika uključuje utvrđivanje prirode i tipa psiholoških ili psihijatrijskih poremećaja, kao i preporuku za odgovarajuće lečenje.

Diferencijalna dijagnostika je specifičan proces unutar šire dijagnostike koji se koristi za razlikovanje između sličnih poremećaja ili stanja koja imaju slične simptome. U današnje vreme kada postoji dostupnost informacije putem interneta, veoma je česta samodijagnostika i osećaj da prepoznajemo odrežene simptome kod sebe. Iako imamo manje ili više tačne informacije, nedostaje sveukupno znanje, kao i iskustvo u proceni psiholoških stanja i poremećaja, kako bismo bili u mogućnosti da donesemo ispravne zaključke. Cilj diferencijalne dijagnostike je da se isključe drugi mogući uzroci simptoma i da se tačno utvrdi koji poremećaj je u pitanju. Na primer, depresija može imati simptome koji se preklapaju sa anksioznošću, posttraumatskim stresnim poremećajem ili čak određenim fizičkim stanjima, kao što su problemi sa štitnom žlezdom. Diferencijalna dijagnostika omogućava terapeutu ili lekaru da uzme u obzir sve moguće uzroke simptoma i napravi preciznu i tačnu dijagnozu, što je od izuzetne važnosti za izbor metode lečenja.

Centar Reverie poštuje principe prirode, pomoć u razvoju sopstvenih potencijala i veruje u moć ozdravljenja putem psihoterapijskih metoda. Ipak, kod određenih stanja medikamentna terapija može biti velika pomoć u lečenju, a nekad, nažalost, i neophodna.

Farmakoterapija se koristi u kombinaciji sa psihoterapijom, jer lekovi mogu pomoći u stabilizaciji stanja i omogućiti pacijentu da bude spremniji za angažovanje u terapijskom procesu, ali je psihoterapijski rad ključan za postizanje dubinske promene.

U slučaju određenih psiholoških poremećaja i stanja kada je potrebna hospitalizacija klijenta, Centar Reverie ostvaruje saradnju sa Lorijen Centrom koji se nalazi na Vračaru i ima iskustvo u radu sa pacijentima već više od 20 godina, najviše u lečenju zavisnosti, ali i drugih urgentnih psihijatrijskih stanja kao što su rizik po bezbednost klijenta ili psihotične epizode. Možete saznati više o Lorijen Centru preko sledećeg linka:

https://www.youtube.com/watch?v=trjrZm8A3Lo&t=24s

Prevencija u oblasti mentalnog zdravlja obuhvata primarne, sekundarne i tercijarne intervencije. Primarna prevencija uključuje edukaciju o mentalnom zdravlju i promociju zdravih životnih veština kako bi se sprečili poremećaji. Sekundarna prevencija se fokusira na ranu identifikaciju i intervenciju, dok tercijarna prevencija pomaže osobama koje već pate od mentalnih poremećaja da se oporave i postignu puno ozdravljenje.

Aktivnosti Centra Reverie su usmerene na očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja, pomažu u smanjenju rizika od razvoja poremećaja, kao i u pružanju podrške onima koji imaju određene psihološke teškoće. Programi prevencije takođe jačaju socijalne veze, smanjuju stres i pomažu ljudima da bolje upravljaju emocijama i izazovima svakodnevnog života.