Psihopedija

Tomas Sas, veliki borac protiv medicinskog pristupa čoveku, definiše psihoterapiju kao privatni, poverljiv razgovor koji ne treba vezivati za pojmove kao što su bolest, medicina ili lečenje.

Ipak, psihoterapija je mnogo više od poverljivog razgovora. Psihoterapija je odnos koji rekonstruiše celokupan razvoj ličnosti, otkriva postojeće elemente, njihove međusobne veze, a zatim menja i integriše, oslobađajući unutrašnji potencijal za rast, rad i ljubav.

Psihoterapija je odnos kao ni jedan drugi odnos koji karakterišu funkcije sadržavanja, mentalizovanja, ogledanja i druge važne funkcije. Potrebna je velika veština, znanje i iskustvo terapeuta da bi uspostavio odnos koji leči, ali za uspeh u psihoterapiji zaslužan je pre svega sam klijent, njegov kreativni potencijal, unutrašnje snage, sposobnost da se razvija i sa uživanjem prolazi kroz ovakvo jedinstveno putovanje.

Svaka osoba se susreće sa teškoćama života kao takvog koji sa sobom nosi razočarenja, frustraciju, patnju, gubitke, rastanke, sukobe, usamljenost i mnoga druga osećanja, stanja i situacije. Borba je teška i svako ima svoj način prevazilaženja nepovoljnih okolnosti i pronalaska svog mesta pod suncem. Važno je znati kako sebi olakšati ovaj put.

Psihoterapija može pomoći svakome, ali najviše pomaže onome ko već sam ima “šlifa” za razmišljanje o sebi, životu i ljudima oko sebe. Veština rada na sebi u terapiji se multiplicira i osoba dobija energiju i podstrek koji je potreban da od sebe izvuče maksimum.

Prema podacima istraživanja zdravlja stanovnika republike Srbije iz 2013 godine (Ipsos Strategic Marketing) nešto više od polovine odraslog stanovništva Srbije je u periodu od četiri nedelje pre ispitivanja bilo suočeno sa napetošću ili stresom (56.6% naspram 43.1% u 2006. godini). Od svakodnevnih pritisaka i stresa češće su izveštavale da pate osobe između 45 i 54 godina starosti (66.6%), ženske osobe (61.5%), kao i stanovnici Južne i Istočne Srbije (62.9%). Prisustvo depresivnih simptoma u populaciji odraslih povezano je i sa materijalnim stanjem. U populaciji najsiromašnijih stanovnika Srbije češće se javljaju simptomi blage i umerene depresije, ali i simptomi umereno teške i teške depresije.

“Iako su psihologija i pedagogija održavali verovanje da je dete po prirodi srećno i bez ikakvih sukoba, kao i pretpostavke da su stradanja odraslih rezultati tereta i teškoća u realnosti, mora se reći da je istina upravo suprotno. Šta smo naučili o detetu i odraslom kroz psihoanalizu pokazuje da su sve patnje kasnije u životu u većini slučajeva ponavljanja ovih ranijih, i da svako dete u prvim godinama života prolazi kroz različita iskustva patnje različitih intenziteta.” – Melanie Klein

“Preteča ogledala je majčino lice.” – Donald Winnicott

Psihoterapija je naručito važna za decu, po principu “Gvožđe se kuje dok je vruće”. Deca brže napreduju u terapiji i uspostavljaju važne funkcije i promene u funkcionisanju, čime se sprečavaju kasnije devijacije i sprečava se razvoj mentalne bolesti. Dečija psihoterapija podrazumeva specifičnu tehniku prilagođenu njihovom stupnju razvoja.

Reveri je koncept koji je posebno važan u ranom razvoju deteta i odnosi se na sposobnost odrasle osobe da kroz sopstvenu fantaziju nesvesno razume šta se događa u bebi i šta je bebi potrebno. Roditeljski kapacitet za reveri je od presudne važnosti za razvoj bebine sposobnosti da sazna i razume različite delove sebe i svoj odnos sa drugima.

Psihologija deteta je svakako preteča psihologije odraslog, ali ima mnoge svoje specifičnosti koje zahtevaju posebna znanja i iskustva rada sa decom.

Umetnost je sama po sebi jedan od mehanizama borbe za psihičko zdravlje. Umetničko stvaranje bazira se na mehanizmu ega koji se zove sublimacija. Nekad umetnici veruju da je za stvaralački izraz potrebno da budu što više “mentalno bolesni” i neguju svoja teška stanja u “korist svoje umetnosti”. To je zapravo zabluda.

U praksi, stvari stoje sasvim drugačije. Istina je da unutrašnje teškoće predstavljaju materijal za stvaranje umetničkih dela, ali umetnici često izgube mogućnost za stvaranje usled svoje psihičke iscrpljenosti ili mentalnih teškoća. Psihoterapija oslobađa kreativne potencijale, daje podstrek za više nivoe stvaranja, otvara nove perspektive i postaje rudnik stvaralaštva, uzbuđenja i radosti.

Neki ljudi veruju da je život prosto strašno sumoran i da im se ne može pomoći. Psihoterapija možda nije pomogla svakome ko je na njen put zakoračio, ali je pomogla velikoj većini. Bolesti kao što su depresija, anksioznost, napadi panike, opsesivne misli i radnje su izlečive. Psihotična stanja, šizofrenija, paranoja, bolesti zavisnosti i druge teže psihičke bolesti se danas uspešno leče.

Psihoterapija može biti pre svega:

• Individualna psihoterapija
• Porodična ili partnerska psihoterapija
• Dečija psihoterapija
• Grupna psihoterapija
• Onlajn ili uživo psihoterapija

Po različitoj vrsti terapijskih škola psihoterapija se deli na:

• Psihoanaliza
• Psihoanalitička psihoterapija
• CBT
• REBT
• EFT
• GEŠTALT
• PSIHODRAMA
• TRANSAKCIONA PSIHOTERAPIJA
• HUMANISTIČKA PSIHOTERAPIJA
• I druge

Centar Reverie pruža sve gore navedene vrste psihoterapije i njenih pravaca.